Put kroz grčku mitologiju
Grčka mitologija predstavlja opus autentičnih i inspirativnih priča o poreklu i uzdizanju bogova, njihovom besu i promiskuitetu, ali i milosrđu i ljubavi prema smrtnicima. Ukoliko planirate put u Atinu, poželjno je da se upoznate bar sa onim mitskim predstavama koje su obeležile razvoj ovog grada. Sagledajte Atinu očima grčkih bogova i usudite se na jedintveno putovanje kroz njenu mitsku stvarnost.
Osnivanje Atine – Priča o dva poklona
Naširoko je poznato da je boginja Atina pokroviteljka i zaštitnica nekadašnjeg grčkog polisa, a danas glavnog grada Grčke. Ali, kako je došlo do toga da Atina ponese ime boginje mudrosti?
Prema jednom etiološkom mitu, Atinu je osnovao Kekrops, polu-čovek polu-zmija, koji je bio i njen prvi kralj. U čast svom prvom vladaocu, Atina je najpre naznvana Kekropia. Ipak, lepota polisa je ubrzo zapala za oko bogovima, koji su otpočeli nadmetanje oko časti pokroviteljstva. Najuporniji su bili Atina i Posejdon, te se izbor na kraju sveo na ove dve božanske ličnosti. Budući da ni Atina ni Posejdon nisu hteli da popuste, presudio je Zevs: onaj ko atinskim građanima daruje vredniji poklon, taj će zaslužiti titulu pokrovitelja.
Posejdon je prvi stavio na ispit svoju moć. Bog mora je udario trozupcem u tlo odakle je u istom trenu potekao izvor vode. Iako su Atinjani bili zadivljeni božanskim darom, ubrzo su shvatili da je beskoristan jer je voda iz Posejdonovog izvora bila slana.
Za razliku od svog suparnika, čija je namera bila da zapanji smrtnike, Atina je tiho položila seme u zemlju iz koga je izraslo drvo masline. Građani su smesta prepoznali vrednost poklona jer su uvideli da će im drvo masline darivati hranu, ulje i materijal za ogrev. Atina je jednoglasno izabrana za pokrovitelja, a ovaj grad je otvorio prvo poglavlje svoje slavne istorije.
Erehtejon, Akropolj
Ukoliko Vas je inspirisala snaga Atinine mudrosti, a planirate put u njenu izabranu postojbinu, ne propustite da posetite Partenon na Akropolju. Iako je izgrađen kao svetilište Atini Partenos (Atini devici), ovaj hram je ujedno i svojevrsni simbol antičke Grčke i svedok atinske demokratije. Sa druge strane, ako Vas je zainteresovao grčki vladar mora, posetite hram Erehtejon na Akropolju, koji su, prema mitu, Atinjani izgradili da bi ublažili bes Posejdona zbog izgubljene bitke za pokroviteljstvo grada.
Umnija od svih bogova
Jedan od najintrigantnijih mitova iz opusa grčke mitologije jeste priča o rođenju boginje Atine. U Hesiodovoj Teogoniji, čitamo da je Atina bila začeta u ljubavnom susretu vrhovnog boga Zevsa i Metide, boginje pameti. Ipak, uplašen proročanstvom Geje i Urana da će Metidino dete svrgnuti sa trona vladara bogova, Zevs je progutao Metidu zajedno sa nerođenom Atinom. Vreme je prolazilo, i u međuvremenu, Zevs je promenio šest žena i oženio Heru, da bi ga iznenada savladala nepodnošljiva glavobolja. Bol je toliko bila intenzivna, da je Zevs naredio Hefestu da mu sekirom otvori lobanju. Iz glave je iskočila Atina u punoj ratnoj opremi.
Ukoliko želite da osetite moć boginje Atine, umnije od svih grčkih bogova, pored Partenona možete posetiti hram boga Hefesta, direktnog svedoka Atininog porekla.
Partenon, Akropolj
Poreklo vinske ekstaze
Mit o Dionisovom rođenju je još jedan u nizu provokativnih priča o Zevsovom neverstvu i besu njegove supruge, boginje Here. Naime, prema jednoj od verzija mita, Zevs je toliko bio očaran smrtnicom Semelom, da je ljubomorna Hera bila primorana da, kroz vešto spletkarenje, rasturi njihovu vezu. Prerušena, Hera je sišla u svet smrtnika i počela da sa Semelom gradi prijateljstvo. Kada je konačno uspela da navede Semelu da joj oda tajnu o ljubavi sa Zevsom, Hera je iznela neobičan predlog: da bi uopšte mogla da se smatra Zevsovom ženom, Semela mora da ga vidi u njegovoj božanskoj veličini.
Na nesreću, Semela je pristala na Herinu igru, naterala Zevsa da joj otkrije svoju božiju prirodu i, pritom, stradala od njegovih gromova. Budući da je u to vreme već bila trudna sa Dionisom, Zevs je pokušao da spasi dete – zašivši fetus za svoju butinu. Uprkos svom mračnom poreklu, Dionis je postao bog vina i dobrog raspoloženja i jedan od omiljenih bogova među Atinjanima i ostalim smrtnicima.
Ukoliko Vam je potrebna autentična dionizijska inspiracija, posetite Dionisov teatar, koji se nalazi na južnoj strani atinskog Akropolja.
