Dan mrtvih (Día de los Muertos) se u Meksiku proslavlja tri dana svake godine, od 31. oktobra do 2. novembra. Može se reći da je ovo praznik poput Noći veštica (Halloween) ili tradicionalnog običaja kod nas – Miholjskih Zadušnica. Sve ove tradicionalne manifestacije su u slavu preminulih, i sve se održavaju u istom periodu godine.
Istorija nastanka Dana Mrtvih u Meksiku
Običaj slavljenja smrti u Meksiku potiče još iz vremena Nahua - plemena američkih Indijanaca. Prema njihovim običajima žaljenje za umrlima je značilo nepoštovanje pokojnika. Smrt je postala važan simbol u meksičkoj kulturi mnogo pre osvajanja Meksika, Asteci su verovali da je njihova zemlja rođena žrtvovanjem. Dok je drugi razlog upravo u stavovima i verovanjima osvajača Španaca, koji takođe imaju “kulturu smrti”.
Špansko stanovništvo se na razne načine podseća da je smrt nezaobilazna i da se sa njom na kraju svi suočavaju. Istorijska tradicija i “nova” kultura su učinile svoje i ovaj spoj je zaslužan za jedan od najneobičnijih praznika na svetu. Simbol smrti, koji je, kako smo već napomenuli, kombinovao paganske astetske i španske motive je postao meksički identitet posebno nakon krvavog građanskog rata – Meksičke revolucije (1910-1920) i formiranja Institucionalne revolucionarne partije (PRI) 1929. godine.
Usled mnogih gubitaka koje je meksički narod proživljavao u tome period vladajuće stranke su podsticale slavljeničku atmosferu povodom Dana smrti. Nacionalni praznik je prenosio poruku jednakosti i pružao svojevrsnu utehu porodicama koje su lično osetile strašne gubitke. Kada se politika i istorija stavi po stranu, Dan mrtvih je praznik koji okuplja meksičke porodice kako bi obnovile sećanje na preminule. Oni na radostan način odaju počast mrtvima učestvujući u proslavi. Članovi porodica nude hranu, piće, odeću i igračke na oltarima kako bi prizvali duše mrtvih.
Meksikanac poznaje smrt, šali se na njen račun, miluje je, spava s njom i slavi s njom. On o smrti misli kao o omiljenoj igrački i najtrajnijoj ljubavi. Smrt barem nije skrivena, on je gleda u lice, s nestrpljenjem, prezirom ili ironijom”.
Dani Mrtvih u Meksiku
Prvi dan praznika je posvećen preminuloj deci i zove se "Angelitos" (mali anđeli) dok se dan kasnije slavi Dan svih duša, posvećen odraslima koji su preminuli. Po verovanju, duhovi pokojnika vraćaju se u život kratki period nakon smrti kako bi još malo vremena proveli s voljenima. Rituali se razlikuju od dela Meksika, ali je veselje svima zajedničko. Meksikanci smatraju kako nema potrebe žaliti, jer je zagrobni život zapravo lep. Porodice preminulih se okupljaju na veselim svečanostima na lokalnim grobljima, ali u svojim kućama. Kuće su uređene raskošno malim oltarima sa elementima koji simboliziraju zemlju, vazduh, vodu i vatru. Oltari su zasuti laticama ruža poređane u pravcu u kome se nalazi lokalno groblje. A molitva koja prati ovaj ritual vrši se uz zapaljenu smolu.
Maskenbal i praznične đakonije
Nezaobilazni deo proslave je kostimiranje u kosture. I deca i odrasli boje lice u belo, iscrtavajući svoje lice kako bi ličilo na lobanju. Cveće se nosi na odeći, u kosi, na šeširima, a ženska odeća je uglavnom jako raskošna i često sa cvetnim motivima i raznobojne, raskošne haljine takođe su česti motivi. Žene svojom pojavom imitiraju La Calavere Catrine - ikonu Dana mrtvih.
Hrana koju pripremaju nije samo za žive nego i za pokojne kako bi vratili snagu. Meksikanci na kućnim oltarima ostavljaju slatki hleb (pan de muerto) sa semenkama anisa. Hleb se pravi u obliku lobanja, kosti i suza. Pije se fermentirani sok od agave ili topla čokolada. Pokojnicima se nudi i voda kako bi se okrepili nakon dugog putovanja. Bele šećerne lobanje sa šarenim detaljima su takođe nezaobilazan deo običaja. Ova tradicija potiče još iz 17. veka kad su ih u Meksiko doneli italijanski misionari.
Meksička tradicija
O važnosti ovog praznika govori da je Día de los Muertos na popis UNESCO-ve kulturalne baštine. Iako je ova možda mračna tradicija neobična našem narodu, ukoliko malo dublje uronimo u temu, možemo da prepoznamo neke elemente i kult smrti i u našoj kulturi. Ponekad se očigledna daljina može premostiti kulturološkom sličnošću. Uprkos tome, upoznavanje Meksika, i meksičke umetnosti i muzike jeste izazov. Treba imati u vidu da Meksiko ima da ponudi toliko toga, da je svaka poseta prekratka poseta.
Kompletno poznavanje ovog kompleksnog naroda je potpuno tek kada budete deo njihovih običaja i njihovog stila života. Još jedna sličnost sa našim narodom je meksička nesebičnost i velikodušnost. Zaboravite da ste turista, jer u Meksiku ste dobrodošli da iskusite život, baš onakakv kakav on u osnovi i jeste. Pripremite udobne cipele za šetanje i plesanje, i ostavite stege i predrasude na aerodromu i dozvolite da budete zavedeni šarmom naroda koji se čak i smrti smeje najširim osmehom.
