Atina u očima bogova — mit o nastanku grada
Grad je dobio ime na nadmetanju dvoje bogova, a nagrada je bila obična maslina. Priča o tome kako je Atina pobedila Posejdona i danas stoji uklesana u kamen na Akropolju — evo gde se tačno vidi i šta treba znati pre nego što se popnete gore.
Zbog čega ime
Maslina
Srce priče
Akropolj
Ulaznica
30 €
Iz Srbije
direktno
Mit o nastanku
Dva poklona i grad koji je birao
Po predanju, novoosnovani grad na steni iznad Egejskog mora nije imao ime. Za pokroviteljstvo su se otimali Posejdon, gospodar mora, i Atina, boginja mudrosti i veštine — a odluka je prepuštena samim stanovnicima. Svako od njih dvoje ponudio je po jedan dar.
Posejdon je udario trozupcem u stenu i iz nje je potekla voda. Bio je to moćan prizor, ali voda je bila slana — beskorisna za piće i za zemlju. Atina je zatim zabola koplje i iz kamena je iznikla maslina: hrana, ulje, drvo, i obećanje da se ovde može živeti, a ne samo osvajati. Grad je izabrao maslinu i uzeo ime svoje boginje.
Sama Atina je i rođena neobično — izašla je iz Zevsove glave, u punom oklopu. Zato je nikada nisu smatrali samo boginjom rata, nego boginjom promišljene, izračunate veštine: strategije, zanata i pameti koja pobeđuje pre nego što se mač izvuče. Grad koji je odabrao njen dar dobio je i njen karakter.
Gde se mit vidi
Pet mesta na kojima priča još stoji
Grčka mitologija u Atini nije muzejska tema — ona je razlog zbog kog su ove građevine podignute baš tu i baš tako. Evo gde se svaka priča i danas može dodirnuti.
Partenon — hram podignut jednoj boginji
Najpoznatija građevina antičkog sveta bila je hram Atine Partenos, Atine Device. U njemu je nekada stajala ogromna statua boginje od zlata i slonovače, davno izgubljena. Ono što je ostalo je sam hram — i njegova čuvena varka: gotovo nijedna linija na njemu nije prava. Stubovi su blago ispupčeni, a osnova neznatno zakrivljena, upravo zato da bi oku izgledali savršeno pravi.
Erehtejon — mesto samog nadmetanja
Manji i neobičniji hram pored Partenona podignut je tačno na mestu na kome se, po predanju, odigrao spor Atine i Posejdona. Tu se pokazivao trag Posejdonovog trozupca u steni, a pored hrama je rasla sveta maslina. Zbog svetih mesta koja je morao da obuhvati, Erehtejon je građen na više nivoa — otuda njegov nesimetričan, gotovo nemiran oblik.
Kariatide — šest devojaka umesto stubova
Trem Erehtejona ne drže stubovi nego kamene devojke, jedan od najprepoznatljivijih prizora antičke arhitekture. Sve figure koje danas stoje na Akropolju su kopije. Originali su sklonjeni sa otvorenog i čuvaju se u Muzeju Akropolja — osim jedne, koja je u Britanskom muzeju u Londonu i predmet je decenijskog spora.
Hram Zevsa Olimpijskog — vekovi jednog gradilišta
U podnožju Akropolja stoji nekolicina ogromnih stubova, ostatak hrama posvećenog vrhovnom bogu. Zdanje je počelo da se gradi u antičko doba, pa je vekovima stajalo nedovršeno, dok ga nije dovršio rimski car Hadrijan. Danas je od njega ostao samo delić, ali dovoljno da se po visini stubova naslućuje razmera onoga što je nekada tu stajalo.
Dionisovo pozorište — gde se rodila drama
Na južnoj padini Akropolja, u kamen je usečeno pozorište posvećeno Dionisu, bogu vina i zanosa. Iz obreda u njegovu čast razvile su se tragedija i komedija, a na ovim sedištima su prvi put izvedeni komadi koji se u pozorištima igraju i danas. Malo koje mesto na svetu može da kaže da je bukvalno kolevka jedne umetnosti.
Praktično
Akropolj u praksi — ono što se ne vidi u vodičima
Akropolj se više ne posećuje tako što se dođe i stane u red. Ulazak je po terminu koji se rezerviše unapred, u satnom intervalu, i u sezoni se termini rasprodaju danima ranije. Ulaznica za odrasle je 30 €.
Muzej Akropolja je odvojena ustanova sa zasebnom ulaznicom — nije uključen u kartu za sam lokalitet. To je važno jer se upravo tamo čuvaju originalne Kariatide i najveći deo skulpture koja je nekada stajala na hramovima. Za pun utisak treba planirati oba.
Gore se penje po kamenu koji je vekovima gladio milion tabana — obuća sa dobrim đonom nije preporuka nego nužnost. Letnja atinska podneva su nemilosrdna i bez ijednog hlada na steni, pa je pametno birati rani jutarnji ili kasni popodnevni termin.
Jedna zamka koju putnici iz Srbije redovno nasednu
Na stranim sajtovima piše da mladi do 25 godina ulaze besplatno. To važi samo za državljane Evropske unije. Srbija nije članica EU, pa se taj popust na naše putnike ne odnosi — ulaznica se plaća u punom iznosu.
Isto važi i za deo sniženja za starije posetioce, koja su vezana za državljanstvo EU, a ne za godine same.
Cene i pravila o popustima menjaju se i van sezone. Pre kupovine proverite zvanični sajt za prodaju ulaznica — ovo su podaci potvrđeni u avgustu 2026.Česta pitanja
Atina i njena mitologija — pitanja i odgovori
Zašto se Atina zove Atina?
Po predanju, boginja Atina i bog mora Posejdon nadmetali su se za pokroviteljstvo nad novim gradom. Posejdon je iz stene izveo izvor slane vode, a Atina je stvorila maslinu — hranu, ulje i drvo. Stanovnici su izabrali njen dar i grad je poneo njeno ime.
Gde se tačno odigrao spor Atine i Posejdona?
Na mestu na kome danas stoji Erehtejon, manji hram pored Partenona na Akropolju. Tu se u antici pokazivao trag Posejdonovog trozupca u steni, a pored hrama je rasla sveta maslina. Zbog tih svetih mesta hram je i građen na više nivoa, pa je nesimetričan.
Da li su Kariatide na Erehtejonu originali?
Nisu. Sve figure koje danas stoje na Akropolju su kopije. Originali su sklonjeni sa otvorenog i čuvaju se u Muzeju Akropolja, osim jedne koja se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu i decenijama je predmet spora između Grčke i Velike Britanije.
Koliko košta ulaznica za Akropolj i treba li rezervisati?
Ulaznica za odrasle je 30 €, a ulazak je po terminu koji se rezerviše unapred, u satnom intervalu. U sezoni se termini rasprodaju danima ranije, pa se ne planira dolazak bez rezervacije. Muzej Akropolja je odvojena ustanova sa zasebnom ulaznicom. Pravila i cene van sezone proverite na zvaničnom sajtu pre kupovine.
Ulaze li mladi do 25 godina besplatno na Akropolj?
Besplatan ulazak za mlađe od 25 godina važi samo za državljane Evropske unije. Srbija nije članica EU, pa se to na putnike iz Srbije ne odnosi — ulaznica se plaća u punom iznosu. Isto važi i za deo sniženja za starije posetioce, jer su vezana za državljanstvo, a ne samo za godine.
Kako se iz Srbije stiže do Atine?
Do Atine se leti direktno iz Beograda tokom cele godine, a u letnjem delu godine i iz Niša. Konkretne rute, sezonu i uslove pogledajte na našim stranama za avio karte za Atinu i za letove Niš — Atina, ili nam javite datume pa ćemo proveriti u sistemu.
Isplanirajte put
Atina na AvioTag-u
Do Atine se stiže brže nego što mislite
Pošaljite nam željene datume — proverićemo direktne linije iz Beograda i iz Niša i pripremiti ponudu, u proseku za 15 minuta.