Helsinki je glavni grad Finske a ujedno i kulturni, medijski i finansijski centar. Poznat je i kao „Beli grad severa“ zbog velikog broja belih građevina u samom centru grada koje su sagrađene još u 19. veku. Helsinki broji oko 630.000 stanovnika različitih nacionalnosti, što ga čini multikulturalnom sredinom. Smešten je na obali Baltičkog mora gde se sam centar grada pruža oko glavne luke „Eteläsatama“, zbog čega se mnoge znamenitosti Helsinkija upravo ovde i nalaze. Poseduje razne turističke atrakcije, puno zelenih površina i parkova, kao i bogatu istoriju.
Istorija
Helsinki je star više od 500 godina, a osnovao ga je švedski kralj Gustav Vasa 1550. kao trgovačko sedište. Plan je bio da se ovaj grad nadmeće hanseatskom gradu Revelu (današnjem Talinu), međutim Helsinki je ostao i naredna dva veka mali siromašan grad. Švedska je 1809. godine predala Finsku Rusiji, a ruski car Aleksandar I Romanov je odlučio da 1812. godine Helsinki proglasi za glavni grad Velikog vojvodstva Finske. Promenom glavnog grada padao je i uticaj Švedske na Finsku. Tako do tada mali grad ubrzo postaje brzorastuće središte Finske i već do kraja 19. veka ima oko 100.000 stanovnika. Helsinki postaje i značajno trgovačko industrijsko središte. Tako se i pored dva svetska rata i jednog manjeg, Zimskog rada, razvio u velegrad gde su se čak održale Letnje Olimpijske igre 1952. godine. Danas je Helsinki svetski grad sa najvećim kvalitetom života.
Helsinki znamenitosti
Temppeliaukio Kirkko
Temppeliaukio Kirkko je podzemna „crkva u steni“ i već oko 50 godina oduševljava i najveće nevernike zbog svoje arhitekture i lepote. Naravno da je kamen materijal koji dominira ovde, a plafon je urađen od bakra i polukružnog je oblika. Građevina je veoma akustična zbog čega se ovde organizuju koncerti klasične muzike. Spolja izgleda kao svemirski brod okružen stambenim zgradama.
Suomenlinna
Jedna od najpoznatijih atrakcija Helsinkija je morska tvrđava Suomenlinna. Izgrađena je sredinom 18. veka u nadi da će blokirati pristup Rusije Baltičkom moru. Nakon švedsko-ruskog rata pripala je Rusima koji su je proširili i ojačali. Tek kada je tvrđava postala vlasništvo Finske, dobila je i finsko ime koje i dan danas nosi Suomenlinna (finski zamak). Krajem pedesetih i šezdesetih godina preuređena je za kulturnu i rekreativnu upotrebu, tako da danas predstavlja muzej, park i mesto umetnosti.
Helsinška katedrala i Uspenski katedrala
Ova katedrala predstavlja glavno obeležje grada. Nalazi se u samom scru Helsinkija, na Trgu Senata - jednom od najvećih trgova ovog grada. Katedrala potiče iz sredine 19. veka i imala je razne namene, kao što su svadbene ceremonije, ceremonije dodela diploma, službe i svečana zasedanja parlamenta. Arhitektura i izgled katedrale privlači puno posetilaca i ulaz u nju je besplatan. A nedaleko, samo par stotina metara dalje, nalazi se još jedno čudo arhitekture. Uspenski katedrala je jedna od najvećih pravoslavnih katedrala u ovom delu sveta. Sagrađena je 1868. godine i predstavlja najvažniji pravoslavni hram Finske.
Podzemni grad
Helsinki je bio veoma zainteresovan za mogućnost podzemne gradnje i tako je postao prvi grad na svetu koji je planski razvio strategiju stvaranja podzemnog sveta. Pod temeljima glavnog grada smeštena je mreža od 400 prostorija i 60 tunela. Pored klasičnog metroa, parkinga i podzemnih trgovačkih centara i crkva, možete naći i bazen (Itäkeskuksen uimahalli), klizalište za hokej, teretane, saune...
Parkovi Helsinkija
Najposećeniji parkovi su Esplanadi i Kaivopuisto. Leti ih Finci koriste za odmor, rekreaciju i uživanje u festivalskim dešavanjima, a zimi za sankanje i grudvanje. Za vreme božićnih praznika Esplanadi se zbog održavanja tradicionalne pijace pretvara u idiličnu bajku.
Glavni grad Finske pruža još mnogo više - mnogobrojni muzeji, dvorci, tržni centri i spomenici. Lista je preduga za nabrajanje, zato je najbolje da se uverite sami i posetite ovo interesantno mesto! Za informacije u vezi avio karata i aktuelnih letova kontaktirajte naš tim.
