Zapovednik letelice Apolo 11, prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong, sa sobom je na istorijsko putovanje do Meseca poneo komadić letelice braće Rajt. Kao svaki veliki čovek koji u sebi ima snagu volje da dosegne zvezde i promeni svet, Armstrong je znao koliko strpljenja i odricanja je potrebno da se sanjarenja pretoče u javu, te je ovim putem odao počast pionirima letenja.
San o letenju najčešće je nailazio na skepticizam te su se samo najhrabriji usuđivali da eksperimentišu. U grčkoj mitologiji bili su to Dedal i Ikar koji su leteli pomoću krila od perja i voska. Dok je mitološki let bio osuđen na propast, prvi let braće Rajt doživeo je uspeh.
Braća Rajt i konstrukcija prvog aviona
Braća Rajt, Orvil i Vilbur, rođena su u Ohaju. Još kao mali čitali su o vazduhoplovstvu i pilotima što ih je podstaklo da u kasnijim godinama konstruišu svoj prvi avion. Letelica je bila dvokrilna, izrađena od platna, drveta i delova za bicikle. Nije posedovala sedište za pilota, već je jedan brat ležao na krilu a drugi pridržavao avion dok se ne postigne balans. Avion je radio na motorni pogon a pošto nije imao točkove, oslanjao se na konstrukciju nalik skijama.
17. decembra 1903. godine, na poljani Kiti Houk u Severnoj Karolini, avion braće Rajt je poleteo. Let je trajao 12 sekundi a preleteo je čitavih 37 metara. Samo par ljudi svedočilo je ovom značajnom događaju, na sreću, ovekovečenom antologijskom fotografijom koja je obišla svet.
Ovaj poduhvat je svakako uticao na modernu avijatiku koja se naglo razvila. Prvi komercijalni let zabeležen je 1919. godine između Berlina i Vajmara dok je 1969. godine poleteo prvi Konkord, brzinom dva puta većom od zvuka. Danas se, prema istraživanjima svetske avio industrije, broj letova povećao za 50% u odnosu na prethodne dve godine, te se u 2020. godini očekuje da broj letova dostigne 40.3 miliona.
