Šta niste znali o Amsterdamu?
Grad sa više kanala nego Venecija i više mostova nego Pariz, koji živi ispod nivoa mora, u kome bicikala ima više nego ljudi — a vlada ne sedi u njemu. Amsterdam je pun priča koje se ne vide sa razglednice. Evo osam najboljih.
Karakter
Grad na vodi
Simbol
165 kanala
Obilazak
2-3 dana
Specijal
Stroopwafel
O gradu
Brana na Amstelu koja je postala svetska prestonica
Amsterdam je počeo kao malo ribarsko naselje uz branu na reci Amstel — otuda i ime, koje doslovno znači „brana na Amstelu”. U 17. veku, tokom holandskog zlatnog doba, izrastao je u jedan od najbogatijih gradova sveta: trgovački brodovi su odavde plovili na sve kontinente, a duž novoprokopanih kanala nicale su kuće trgovaca koje i danas daju gradu prepoznatljiv izgled. Istorijski pojas kanala iz tog doba pod zaštitom je UNESCO-a.
Današnji Amsterdam je kompaktan, opušten i lak za snalaženje — grad u kome se sve važno obilazi peške, biciklom ili brodićem. Uz svetske muzeje, šarene pijace i čuvenu toleranciju, njegov najveći adut su upravo priče: malo koja evropska prestonica krije toliko neobičnih činjenica po kvadratnom metru.
U ovom vodiču izdvajamo osam zanimljivosti koje Amsterdam čine jedinstvenim — a ako vas grad osvoji, praktične informacije o letovima i putovanju naći ćete na strani Avio karte za Amsterdam.
Šta niste znali
Osam zanimljivosti o Amsterdamu
Kanale, bicikle i slobodan duh grada svi znaju. Ali Amsterdam čuva i priče koje iznenade i putnike koji su ga već obišli — od poreza koji je oblikovao njegove fasade do himne starije od samog grada kakvog danas znamo.
Glavni grad u kome ne sedi vlada
Amsterdam je glavni grad Holandije — ali vlada, parlament i kraljevska rezidencija nalaze se u Hagu. Ova neobična podela traje vekovima, a zanimljivo je da je status Amsterdama kao prestonice izričito upisan u ustav tek 1983. godine. U praksi se ništa nije promenilo: Amsterdam je ostao kulturno i ekonomsko srce zemlje, a Hag njena administrativna prestonica.
Više kanala nego Venecija, više mostova nego Pariz
Zvuči neverovatno, ali je tačno: kroz Amsterdam protiče 165 kanala, premošćenih sa čak 1.281 mostom — više nego u Veneciji i Parizu. Na kanalima je usidreno i oko 2.500 kućica-čamaca u kojima se živi, a mnoge se iznajmljuju putnicima kao najautentičniji smeštaj u gradu. Najslađa među njima je De Puzenbot na kanalu Singel — brod koji služi kao utočište za napuštene mačke i prava je mala turistička atrakcija.
Grad koji živi ispod nivoa mora
Veliki deo Amsterdama i okoline leži ispod nivoa mora — grad postoji zahvaljujući vekovima gradnje nasipa, brana i kanala za odvodnjavanje. Najupečatljiviji primer je aerodrom Schiphol: sagrađen je na dnu isušenog jezera Harlemermer, oko 4,5 metara ispod nivoa mora. Kada sletite u Amsterdam, u bukvalnom smislu ste sleteli ispod površine okeana.
Više bicikala nego stanovnika
U gradu od oko 800.000 stanovnika ima više od milion bicikala — i to se vidi na svakom koraku. Kroz Amsterdam prolazi oko 400 kilometara biciklističkih staza, a na dva točka se ide na posao, u kupovinu, na venčanje. Ima i manje slavna statistika: procenjuje se da svake godine oko 25.000 bicikala završi u kanalima, a specijalni brodovi sa dizalicama redovno ih vade sa dna.
Porez koji je oblikovao grad
Čuvene uske kuće uz kanale nisu stvar estetike, nego poreza: u doba gradnje, porez se plaćao po širini fasade koja gleda na kanal — pa su Amsterdamci gradili što uže, a što dublje i više. Pošto se stepeništem tako uskih kuća nameštaj nije mogao uneti, na vrhu gotovo svake fasade i danas stoji kuka za podizanje tereta konopcem, a fasade su namerno nagnute napred — da tovar pri podizanju ne struže o zid.
Najveća gustina muzeja na svetu
Amsterdam se često navodi kao grad sa najviše muzeja po glavi stanovnika na svetu. Rijksmuseum čuva remek-dela Rembranta i Vermera, Van Gogov muzej najveću zbirku dela ovog slikara na svetu, a Kuća Ane Frank jedno od najpotresnijih svedočanstava 20. veka. Za ljubitelje neobičnog tu je i Muzej Vrolik — anatomska zbirka iz 18. veka koja spada među najbizarnije muzejske postavke Evrope.
Najstarija himna na svetu
Holandska himna „Vilhelmus” smatra se najstarijom nacionalnom himnom na svetu — i tekst i melodija potiču iz 16. veka. Paradoks je dvostruk: pesma je zvanično proglašena himnom tek 1932. godine, a u njenim stihovima Viljem Oranski izražava vernost — španskom kralju, protiv koga je Holandija upravo ratovala za nezavisnost.
Rodno mesto berze
Moderna finansijska istorija počinje upravo ovde: Holandska istočnoindijska kompanija (VOC), osnovana 1602. godine, bila je prva kompanija koja je javno prodavala svoje akcije — a amsterdamska berza koja je oko te trgovine nastala smatra se prvom berzom akcija na svetu. U zlatno doba, Amsterdam je bio finansijski centar planete, a tragovi tog bogatstva vide se u svakoj kući duž kanala.
Ukus grada
Stroopwafel, haring i smeđi kafei
Amsterdam se najbolje upoznaje i kroz ukuse. Na pijacama se svež pravi stroopwafel — tanka vafla sa toplim karamel filom, dok se ulična haring riba jede na holandski način: podignuta za rep, uz sitno seckani luk. Tu su i poferćes, sitne penaste palačinke sa puterom i šećerom u prahu, i čuveni holandski sirevi koji se degustiraju u specijalizovanim radnjama širom centra.
A pravi ritual grada su smeđi kafei — stari lokali sa toplim drvenim enterijerom, potamnelim od vekova, u kojima se uz kafu ili pivo sedi satima. Holanđani za tu atmosferu imaju i posebnu, neprevodivu reč: gezellig — nešto između prijatnog, toplog i domaćeg. Kada je osetite, razumećete zašto se u Amsterdam uvek vraća.
Česta pitanja
Obilazak Amsterdama — pitanja i odgovori
Koliko dana je dovoljno za Amsterdam?
Za glavne znamenitosti — kanale, Rijksmuseum, Van Gogov muzej, Kuću Ane Frank i šetnju kvartom Jordaan — dovoljna su 2-3 dana, pa je Amsterdam idealan za produženi vikend. Ako planirate izlet do polja lala, Keukenhofa ili sela sa vetrenjačama, dodajte još jedan dan.
Kako se najlakše kretati po Amsterdamu?
Centar je kompaktan i najlepše se obilazi peške ili biciklom, a odlična mreža tramvaja pokriva sve ostalo. Vožnja brodićem kroz kanale je posebna priča — sa vode se grad vidi onako kako je i zamišljen. Pri šetnji pazite na biciklističke staze: bicikli uvek imaju prednost.
Da li karte za muzeje treba kupiti unapred?
Da — za Kuću Ane Frank i Van Gogov muzej karte se prodaju online sa terminom ulaska i često se rasprodaju nedeljama unapred. Rezervišite ih čim znate datume putovanja; za Rijksmuseum je online karta takođe preporučljiva, mada se lakše nalazi.
Kada cvetaju lale i gde ih videti?
Sezona lala je u proleće, sa vrhuncem u aprilu — tada je otvoren i čuveni park Keukenhof nadomak Amsterdama, uz beskrajna polja lala u okolini. U samom gradu lale se cele godine kupuju na plutajućoj cvetnoj pijaci Bloemenmarkt.
Šta obavezno probati u Amsterdamu?
Svež stroopwafel sa pijace, haring na holandski način, poferćes palačinke i holandske sireve — a uz to jedno veče u nekom od smeđih kafea. Zahvaljujući istoriji grada, u Amsterdamu se jede i vrhunska indonežanska kuhinja, koja je postala deo holandske tradicije.
Isplanirajte put
Amsterdam na AvioTag-u
Amsterdam vas čeka — mi sređujemo put
Pošaljite nam željene datume — uporedićemo svakodnevne direktne letove iz Beograda i pripremiti personalizovanu ponudu, u proseku za 15 minuta.