Sedmi dan sedmog lunarnog meseca, most od svraka i zvezde Vega i Altair
Qixi (u srpskom zapisu Čiši) je praznik koji se vezuje za legendu o nebeskoj tkalji Zhinü i zemaljskom govedaru Niulangu. Ovde su datum po kineskom kalendaru, priča, zvezde, običaji i veza sa japanskom Tanabatom — i šta Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi za ulazak u Kinu.
Više izvora navodi isto pravilo: festival pada na sedmi dan sedmog meseca po kineskom kalendaru.
Festival se slavi sedmog dana sedmog meseca po kineskom lunarnom kalendaru (Vikipedija ga opisuje kao lunisolarni). Datum po gregorijanskom kalendaru menja se iz godine u godinu, pa ga proverite za godinu u kojoj putujete.
Qixi se u izvorima naziva kineskim pandanom Dana zaljubljenih. Povod je ljubavna priča iz legende.
Prema Vikipediji, Qixi je inspirisao i japansku Tanabatu, korejski Chilseok i vijetnamski Thất Tịch. Tanabata je opisana u posebnom odeljku ispod.
Pošaljite relaciju, datume i broj putnika — proverimo letove i javimo vam opcije.
Priča postoji u više verzija; u osnovi je ista.
Zhinü je nebeska tkalja, a Niulang govedar na zemlji. Tako ih opisuju Vikipedija, folklorna arhiva Univerziteta Južne Kalifornije i drugi izvori koje smo proverili.
Njih dvoje se zaljube i venčaju. Tako priču prepričavaju Vikipedija, folklorna arhiva Univerziteta Južne Kalifornije i drugi izvori; u nekim verzijama se brak ne pominje.
O tome ko par razdvaja izvori se razlikuju: Vikipedija navodi cara nebesa, a druge verzije majku nebeske tkalje ili Kraljicu-majku Zapada. U verzijama koje smo proverili između njih nastaje reka na nebu, koja se poistovećuje sa Mlečnim putom.
Jednom godišnje, sedmog dana sedmog meseca, svrake prave most preko reke da bi se par sreo. Taj susret je osnova festivala.
U legendi dva lika imaju svoje zvezde na nebu.
Prema legendi, Zhinü je zvezda Vega, a Niulang zvezda Altair. To navode Vikipedija, folklorna arhiva Univerziteta Južne Kalifornije i sajtovi o kineskom jeziku i kulturi.
Reka koja deli par poistovećuje se sa Mlečnim putom. Jedan od izvora navodi da on leži između Altaira i Vege.
Prema Vikipediji, na dan festivala ljudi traže Vegu i Altair kako sijaju u Mlečnom putu.
Šta izvori navode kao tradiciju ovog praznika.
Prema Vikipediji i drugim izvorima, qiaoguo je prženo pecivo koje se jede na Qixi. Recept se u izvorima razlikuje, pa ga ne navodimo.
Prema Vikipediji i izvoru o kineskoj kulturi, nekad su postojala takmičenja ko će bolje provući konac kroz iglu uveče, pri slabom svetlu.
Dva izvora opisuju i probu spretnosti: igla se spusti na vodu, a ako pluta, to se smatralo znakom veštine u vezenju.
Isti motiv, druga imena.
Prema Vikipediji, Qixi je inspiracija za japansku Tanabatu. I drugi izvori koje smo proverili navode da Tanabata potiče iz kineskog praznika.
U japanskoj verziji tkalja se zove Orihime, a govedar Hikoboshi. Predstavljaju ih zvezde Vega i Altair, a razdvaja ih Mlečni put.
Prema izvorima, ljudi u Japanu pišu želje na trakice papira zvane tanzaku i vešaju ih na bambus. Prema Vikipediji, datum Tanabate razlikuje se od regiona do regiona.
Pravila se mogu promeniti, pa ih pre puta proverite na strani Ministarstva.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije na strani o Kini navodi: „Obični pasoši: Viza nije potrebna za boravak do 30 dana od datuma ulaska“. Portal Vlade Srbije u vesti o potpisanom sporazumu o ukidanju viza navodi da su vlasnici običnih pasoša oslobođeni obaveze pribavljanja vize za boravak do 30 dana.
Ministarstvo navodi i uslov: „Prilikom ulaska u NR Kinu putnici se obavezuju da popune elektronsku prijavu.“ Uslove za tranzit i kontakte ambasade u Pekingu i generalnog konzulata u Šangaju pogledajte na istoj strani Ministarstva.
Letove za svoje datume proverite u pretrazi letova ili nam pišite — vezu i ukupno trajanje puta proveravamo za vaš datum. Ako vas zanima grad u Kini, pogledajte stranu avio karte za Šangaj.
Podaci o festivalu i pravila ulaska u Kinu poslednji put provereno 21. oktobra 2026, na izvorima navedenim u tekstu i na strani Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Destinacija
Letove za svoje datume proveravamo na zahtev.
Pretraga letova
Relacije iz Srbije i sveta.
Uz kartu
Polisa za put u inostranstvo, ugovara se zajedno sa kartom.
Qixi, kineski Dan zaljubljenih, praznik je koji se vezuje za legendu o nebeskoj tkalji Zhinü i govedaru Niulangu. Slavi se sedmog dana sedmog meseca po kineskom lunarnom kalendaru.
Sedmog dana sedmog meseca po kineskom lunarnom kalendaru. Datum po gregorijanskom kalendaru menja se iz godine u godinu, pa ga proverite za godinu u kojoj putujete.
Zhinü, tkalja, i Niulang, govedar, zaljube se i venčaju, ali ih nebeska vlast razdvaja rekom na nebu, koja se poistovećuje sa Mlečnim putom. Jednom godišnje, sedmog dana sedmog meseca, svrake prave most preko reke i par se susreće.
Prema legendi, Zhinü je zvezda Vega, a Niulang zvezda Altair. Između njih je Mlečni put. Prema Vikipediji, na dan festivala ljudi traže Vegu i Altair na nebu.
Izvori navode qiaoguo, prženo pecivo koje se jede na ovaj praznik, i takmičenja u provlačenju konca kroz iglu uveče, pri slabom svetlu. Opisuje se i proba spretnosti sa iglom koja pluta na vodi.
Nije isti, ali je povezan. Prema Vikipediji, Qixi je inspiracija za Tanabatu, a i drugi izvori koje smo proverili navode da Tanabata potiče iz kineskog praznika. U Japanu se likovi zovu Orihime i Hikoboshi.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije navodi: „Obični pasoši: Viza nije potrebna za boravak do 30 dana od datuma ulaska“. Uz to navodi: „Prilikom ulaska u NR Kinu putnici se obavezuju da popune elektronsku prijavu.“ Pravila proverite na strani Ministarstva pre puta.
Pošaljite nam relaciju, datume i broj putnika, ili letove za svoje datume pogledajte u pretrazi letova. Vezu i ukupno trajanje puta proveravamo za vaš datum.
Pošaljite relaciju i datume — proveravamo letove u sistemu Amadeus i javljamo vam opcije. Letove za svoje datume možete pogledati i sami u pretrazi letova.